Slavko Mijović, poznatiji kao Mija Pijuk, ubijen je pre 24 godine, ali njegovo ubistvo do danas nije rasvetljeno. Nekada blizak prijatelj Željka Ražnatovića Arkana i Ranka Rubežića, Mijović je važio za čoveka koji je duboko ušao u svet moći, novca i kriminala. Kada je, kako su tvrdili upućeni, ozbiljno „ušao u lovu“ u Beogradu, okrenuo je leđa svojim srpskim korenima.

Mijović je nekada bio poznat kao veliki Srbin i čak zamenik komandanta Arkanove Srpske dobrovoljačke garde. Međutim, u jednom trenutku napravio je potpuni zaokret – priklonio se Milu Đukanoviću i postao njegov ključni čovek za Srbiju. Upravo taj period njegovog života i danas izaziva brojne spekulacije.

Likvidiran je 18. oktobra ispred kafića „Balantajn“, u blizini stadiona Čukaričkog. Samo nekoliko trenutaka nakon što je izašao iz lokala i ušao u džip „micubiši pajero“, napadači su otvorili vatru. Iako je bio naoružan pištoljem, nije stigao da reaguje – na njega je ispaljeno čak 26 hitaca iz automatskog oružja. Zalutali metak pogodio je i jednog gosta u kafiću.

Mijović je bio povezan sa brojnim uticajnim ljudima iz sveta politike, policije i podzemlja, kako u Srbiji, tako i u Crnoj Gori. Njegovo ime vezivalo se za posredovanja u sukobima kriminalnih grupa, ali i za sumnjive poslovne poduhvate, od kockarnica do građevinskih poslova.

I pored brojnih teorija, motiv ubistva i nalogodavci nikada nisu otkriveni. Jedno je sigurno – život Slavka Mijovića bio je isprepletan lojalnošću, izdajom, moći i nasiljem, a njegova smrt ostala je jedna od najmračnijih enigmi beogradskog podzemlja devedesetih.